Piše: Danijal HADŽOVIĆ
Prihodi od akciza na domaće proizvode u prvom ovogodišnjem kvartalu bilježe pad veći od 20 posto, a u odnosu na isti period prošle godine prikupljeno je 18,9 miliona maraka manje po ovom osnovu, pokazuju preliminarni rezultati Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
Razlog za ovaj drastičan pad prihoda domaćim političarima, uzimajući u obzir u njihove intelektualne domete i poznavanje osnovnih zakona ekonomije, zvučat će sigurno krajnje šokantno: POVEĆALI SU AKCIZE. Ko bi rekao da kad se povećava cijena nečega ljudi počnu na to manje trošiti ili traže izlaz u “sivim kanalima”, samim tim se manje proizvodi, pa se manje i prihoduje u budžet. Kako je to pamet domaćih političara mogla shvatiti? Nažalost, nikako. U njihovoj svijesti, čast rijetkim izuzecima, sve što vam treba za rast budžetskih prihoda kako bi se obezbijedila sredstva za zavisničke budžetske kategorije od kojih zavisi opstanak na vlasti je dodatno podizanje namete potrebnih za finansiranje glomazne budžetske mašinerije.
Na žalost naših političara, budžetskih potrošača, na naročitu žalost realne ekonomije, dakle društva u cjelini, ekonomija je nešto kompleksnija stvar. Utjecaj povećanja nameta na ekonomske aktivnosti preko čuvene Lafferove krivulje nastojao je objasniti istoimeni američki ekonomist Arthur Laffer. Lafferova teza je da je porezni prihod jednak i u slučaju kad porezna stopa iznosi 100 posto kao i kad iznosi 0 posto. Pojednostavljeno rečeno, rastom poreznog opterećenja rastu i prihodi, ali samo do određene “kritične tačke”. Kad porezni teret nadmaši tu tačku, prihodi počnu padati jer se porezna baza počinje smanjivati, odnosno sve je manje onih koji, uz tako veliko opterećenje, mogu (i žele) poslovati i plaćati porez. U prevodu na “narodni jezik”, Lafferova krivulja najbolje pojašnjava činjenicu da mrtvi magarac, čak i ako ga se tuče, više neće moći vući teret.
Iako mnogi ekonomisti osporavaju tačnost Lafferove krivulje, da ona itekako ima osnova u realnosti i da je visina akciza u BiH odavno prešla poželjnu tačku, pokazuje pad prihoda od akciza u prvom kvartalu prošle godine.
Tabela:
| Vrsta akcize | Period | ||
| I – III 2017. | I – III 2018. | Razlika (%) | |
| Domaća nafta | 35.121.172 | 29.836.097 | -15,05 |
| Domaći duvan i prerađevine | 49.998.064 | 37.170.964 | -25,66 |
| Domaći alkohol i pića | 671.996 | 530.022 | -21,13 |
| Domaća bezalkoholna pića | 3.230.918 | 3.011.295 | -6,80 |
| Domaće pivo | 3.669.240 | 3.078.358 | -16,10 |
| UKUPNO: | 92.707.220 | 73.801.973 | -20,39 |
| *Brojke izražene u KM |
Da uzroke za ovaj pad ne treba tražiti u nekim drugim faktorima poput, primjerice, „masovnom iseljavanju“, pokazuju podaci da je akciza na domaće proizvode jedina vrsta prihoda koja je zabilježila pad u prvom kvartalu. Najveći pad zabilježen je tamo gdje je i povećanje akciza bilo najdrastičnije: kod duhana i duhanskih proizvoda. U BiH već godinama traje konstantno povećanje akciza na duhanske proizvode, sve uz otvoreno lobiranje i podršku Evropske unije. Za dobijanje podrške za ova povećanja koristi se, u politici uvijek popularno i poželjno oružje igranja na emotivnu kartu. Dovoljno je upotrijebiti upečatljive fraze o pošastima pušenja, raku plaću, naglasiti da će dodatni prihodi od povećanja akciza na duhan biti direktno preusmjeren u zdravstveni fondi tako da oni koji se truju „sami sebi“ plaćaju liječenje, pa da se dobije podrška naroda za tako plemenit cilj iskorjenjivanja i smanjenja pušenja. Ipak, američki nobelovac Milton Friedman nas je davno upozorio da je jedna od najvećih grešaka današnjice što o političarima sudimo prema njihovim namjerama, a ne rezultatima njihovog djelovanja. I sam priznajem da je moralna diskusija o tome je li pušenje treba biti pod posebnom opresijom države i sistema kao jedna zdravstveno štetna aktivnost, veoma teška i zahtjevna.
No u ovom slučaju nam argumenti te vrste neće biti ni potrebni. Lijepe želje ne mijenjaju suštinu stvari. Dovoljnis u ekonomski argumenti. A oni pokazuju da je uvođenje drakonske akcize na duhanske proizvode dovelo do skoro potpunog uništavanja nekoć potentne duhanske industrije u BiH i, mimo očekivanja naših političara, naglog smanjenja budžetskih prihoda od duhanskih proizvoda. S druge strane, statistike ne pokazuju značajnije smanjenje broja uživaoca u duhanskim proizvodima u našoj zemlji. Ta razlika nadoknađena je prelaskom na alternativne načine nabavke duhana: kroz sivu i crnu ekonomiju koja ljudima omogućava da za manju cijenu dođu do željenog proizvoda.
Tako vam to ide: ako država društvu ne obezbijedi slobodno tržište, društvo će stvoriti crno tržište.
Tako nas je pamet domaćih političara kroz povećanje akciza dovela upravo do suprotnog efekta od onog koji su željeli postići: do pada i domaće industrije i pada budžetskih prihoda s jedne, te jačanja sive ekonomije s druge strane.
Potpuno isti efekat je na sceni i kad su u pitanju neke druge vrste, nerealno visokih nameta koji prelaze poželjnu Lafferovu tačku, posebno nameta na rad u BiH. Iako poslodavci godinama vape za smanjenjem doprinosa na rad, iako su oni procentualno među najvećim u Evropi, čineći zapošljavanje u našoj zemlji izuzetno skupim, zbog čega jača siva ekonomija i smanjuje se ukupna ekonomska aktivnost, političari po pitanju smanjenja nameta na rad kroz sve ove godine ne čine ništa. Preovladava strah od pada budžetskih prihoda, a previše je stanovništva koje od njih zavisi. Sasvim logično, s obzirom da su nametima rad i stvaranje u ovoj zemlji učinili neisplativim, pa je život na budžetu svakako najugodnija opcija.
